Postavljeno 23.01.2011.
Nacionalni park Kopaonik
kliknite na sliku za uvećanje

Kopaonik je velika tajna... Srebrna planina ciju dušu i mitove  malo ko poznaje. Vekovima je odolevao ljudskoj pohlepi i nemaru...Kopaonik je bio i оstao prekrasni kraj Srbije u kome ce te svaki put naći nešto novo vredno divljenja, kraj koji se nikada ne ostavlja, a da ne  poželite, da se još jednom tamo vratite.

U toku jednog dana na ovoj planini se mogu promeniti sva četiri godišnja doba i osetiti koliko je priroda moćna…Koliko je ovde, posebno tokom leta, priroda bajkolika i neobična, najbolje svedoči anegdota iz davnina. Jednog za planinu toplog dana u avgustu 1336. godine, stigao je na Kopaonik car Dušan sa svitom. Za ručak su na trpezu domaćini izneli - jagnjetinu sa ražnja, sveže trešnje iz Jošaničke Banje, grožđe iz Župe i hladno vino. Dušan Silni se tome jako začudio. Planinci su mu onda objasnili da se ovce ovde dockan jagnje zbog duge zime, trešnje kasno stižu zbog hladnoće, da je grožđe u Župi poranilo, a za hladno vino na Kopaoniku i u avgustu ima snega”...
 
“Treba poći sa Gobelje ka vrhu Kopaonika, gazeći po najfinijem raznorodnom i međusobno tako isprepletanom cveću kao po najlepšem ženilskom tepihu, pa se uveriti koliko je priroda bila izdašna u izlivu svoje lepote na ovom tako malo poznatom predelu. Vode i divnih izvora na sve strane”... Bistri planinski potoci i divovske četinarske i  stoletne bukove šume, brojan i raznovrstan biljni i životinjski svet svrstavaju ovo područje u najbogatije planine centralnog Balkana. Upoznati Kopaonik to znači upoznati jedan od najdivnijih krajeva naše otadžbine".
 
Kopaonik je za Nacionalni park proglašen 1981 godine. Obuhvata površinu od 11.810 hektara, a sa zaštićenom zonom od 19.986 hektara. Pod posebnom zaštitom nacionalnog parka je 1375,2 hektara izdvojenih u 13 rezervata prirode (lokaliteta), 26 prirodnih spomenika, 17 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra. Odluka o osnivanju preduzeća za zaštitu i razvoj NP Kopaonik, doneta je 1989.godine, sa osnovnim ciljem - zaštita i unapredjenje prirode. Park obuhvata najviše delove planine. Osnovu parka čini visoko-planinski, relativno zaravnjeni
predeo srednje nadmorske visine oko 1700m. Najniža tačka je na oko 640 mnv a najviša tačka je Pančićev vrh 2017mnv ( Milanov vrh, predjašnji naziv, po kralju Milanu), gde se nalazi Pančićev mauzolej u kome su on i njegova supruga Mileva sahranjeni.
 
Zanimljivu i jednostavnu rečenicu koja puno kaže izgovorio je jedan seljak, vodeći po Kopaoniku čuvenog  naučnika, zemljopisca i svetskog putnika iz pretprošlog veka Feliksa Kanica. Pošto ga je doveo na Pančićev vrh kazao mu je
"Eto, gospodine, sa ovog mesta se vidi ceo svet." To i danas stvarno tako izgleda."
 
Vremeplov
Brojni praistorijski nalazi u dolini Ibra svedoče da je na ovom tlu bilo praistorijskih naselja iz mladjeg kamenog doba neolita. Nalazi lomljene keramike, orudja, alatki jasno govore da su se stanovnici ovih krajeva bavili rudarstvom. Kopaonik je i dobio ime po kopanju rude. Naročito su bili poznati rudnici olova, cinka i srebra.Kopaonička oblast je bila centar srpske srednjevekovne države, u to vreme najjače države na Balkanu. Nagli razvoj kulture, prosvete i graditeljstva obeležen je izgradnjom utvrdjenih gradova na planinskim visovima kao i brojni manastiri oslikani freskama koje predstavljju najlepši deo vizantijske umetnosti.
 
Začeci turizma datiraju iz daleke prošlosti i uglavnom su bili usmereni na korišćenje termalnih voda kojih ima dosta na području Kopaonika. Jošanička Banja se koristi još od XIII - XIV veka. Tursko kupatilo iz ovog perioda i danas se koristi. U svom obilasku terena, Josif Pančić je posvetio nešto više pažnje Jošaničkoj Banji i o njoj rekao sledeće: „Da je najtoplija u Jevropi i nema sebi druge do one u Brusi i Maloj Aziji i još da se po medičkoj rednji može meriti s vodom u Gostronu, samo što je ova mnogo toplija“..
 
Na planini Kopaonik od davnina su se održavali seoski sabori i crkvene svetkovine, koje možemo okarakterisati kao prvim počecima turizma. Sabori su se održavali na Metodju, Raskrsnici (ispod Kukavice), Crkvinama (ispod Nebeskih stolica) na Mramoru i drugim mestima.   

Najmekši tepih na svetu
Povoljni prirodni uslovi ovog planinskog masiva omogućili su razvoj bogatog i raznovrsnog biljnog sveta koji su pručavali mnogi istraživači, širom sveta, s različitih aspekata. Biljni svet je zastupljen sa mnogobrojnim vrstama drveća, žbunova, zeljastih biljaka, cvetnica, paprati, mahovina, lišajeva, gljiva od kojih su mnoge i lekovite.
 
Od ponožja do vrha planine utvrdjeno je prisustvo oko 1350 različitih biljnih vrsta. Visokoplaninska flora Kopaonika zastupljena je sa 825 biljnih vrsta i podvrsta što predstavlja 1/5 ukupne flore Srbije. Od toga je 91 endemična i 82 subendemične biljke I zato  Kopaonik predstavlja i jedan od najznačajnijih centara endemizma u Srbiji. Prisustvo tri lokalna endemita Kopaoničke ljubičice, Kopaoničke čuvarkuće i Pančićeve režuhe  ukazuje na značaj ove planine kao jednog od centara razvoja endemične flore čitavog Balkana. Od ukupnog broja biljaka koje žive na Kopaoniku, 30 vrsta su Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti na teritoriji Srbije, stavljene pod zakonsku zaštitu. Značajan broj biljaka su glacijalni relikti što ukazuje na autohtonost flore i vegetacije. Na gotovo nepristupačnim stenama u najvišoj zoni, sreće se visokoplaninska biljka runolist ( Leontopodium alpinum). Ovaj divni cvet  u narodu je  poznat kao “Jagodine suze”- po imenu čobanice Jagode, koja je izgubila stado ovaca i tražeći ovce usput plakala. Na mestu gde je pala suza- izrastao je cvet-runolist.
 
Životinjski svet kopaonika
Životinjski svet Kopaonika je dosta raznovrstan i od vremena od kada je Josif Pančić na Kopaoniku istraživao (pre 100 godina), se znatno promenio. U 19. veku na Kopaoniku je bilo mrkih medveda, risova, divokoza, beloglavih supova, tetreba, vidri... Do današnjeg vremena na Kopaoniku ovih životinjskih vrsta više nema. Opstali su i tu žive: vuk, divlja svinja, srna, divlja mačka, lisica, zec, lisica, šareni tvor, kuna zlatica, kuna belica... Među prirodnim retkostima i pod zakonskom zaštitom na Kopaoniku žive: suri orao, sivi soko, šumska sova, gaćasta kukumavka, planinska ševa, krstokljun, sivi puh, buljina, divlja mačka, živorodni gušter. Vrlo brojne na Kopaoniku su ptice kojih prema poslednjim istraživanjima ima preko 150 različitih vrsta, od kojih su mnoge zakonom zaštićene. Na hladnim i visokim delovima planine živi Sibirski skakavac. U bistrim planinskim vodama i brzacima živi Potočna pastrmka.

Javno preduzeće Nacionalni park Kopaonik u letnjem periodu organizuje  pešačke ture po poznatim i manje poznatim delovima Kopaonika.

Informacije o pešačkim stazama, izletištima, vidikovcima, planinarenju u NP Kopaonik možete dobiti u  Upravi JP ’’NP Kopaonik’’ na Kopaoniku, ili na telefon 036/471-011, 036/471-098, mob: 064-82-40-926 i email: nacparkkop@open.telekom.rs

Uživaćete u Kopaoniku u društvu obučenog turističkog vodiča koji će Vam pružiti sve potrebne informacije.